Close

+387 63 751 107 bozidar.mihajlovic@letsdoit.ba

Tag Archive for: užurbanost

Lijek za stres i užurbanost
by

Lijek za stres i užurbanost

Artur Gordon je ispričao divnu, intimnu ispovjest o svojoj duhovnoj obnovi u kratkoj priči zvanoj „Smjena plime”, o periodu svog života kada mu se činilo da srlja u propast. Njegov entuzijazam je uminuo; njegovi pokušaji da piše bili su besplodni. Situacija je iz dana u dan bivala sve gora. Na kraju je odlučio da zatraži pomoć ljekara. Utvrdivši da je fizički sasvim zdrav; ljekar ga je upitao da li je voljan da posluša njegove instrukcije na jedan dan. Kada je Gordon pristao, ljekar mu je rekao da sledeći dan provede na mjestu gde je bio najsrećniji kao dijete. Mogao je da ponese hranu, ali nije smio ni sa kim da razgovara, niti da čita, piše, sluša radio ili gleda TV. Usput mu je napisao četiri recepta i naložio da ih otvara jedan po jedan, i to u 9h, 12h, 15hi 18h. ,,Je l’ vi to ozbiljno?” upitao jc Gordon. „Kada dobijete moj račun, shvatićete da sam mrtav ozbiljan” odgovorio je ljekar. Narednog jutra, Gordon je otišao na plažu gde se igrao kao dijete. Kada je otvorio prvi recept, u njemu je pisalo „pažljivo slušajte.” Pomislio je da se doktor šali s njim. Koga je mogao da sluša u naredna tri sata kada je sam na plaži? Ali budući da je pristao na njegove instrukcije, napregnuo se i počeo da sluša. Čuo je uobičajene morske zvuke, šum talasa i kreštanje galebova. Posle izvesnog vremena mogao je da čuje i druge zvuke koji isprva nisu bili tako očigledni. Osluškujući; počeo je da razmišlja o lekcijama kojim ga je more učilo kad je bio dijete – strpljenje, poštovanje i svijest o međuzavisnosti stvari. Slušao je zvuke – uključujući tišinu – i osjećao kako ga ispunjava neobičan mir. U podne je otvorio drugi recept u kojem je pisalo „pokušajte da se osvrnete iza sebe”. „Gdje da se osvrnem?” pitao se. „Možda na djetinjstvo? Da se prisjetim srećnih vremena?” Razmišljao je o svojoj prošlosti, o obilju sitnih radosti. Pokušao je da se sjeti najsitnijih detalja, otkrivajući pri tom kako ga ispunjava neobična toplota. U tri popodne otvorio je treći recept. Do tada je s lakoćom prihvatao instrukcije; medutim, ova je bila drugačija – pisalo je „preispitajte svoje motive”. Ispočetka se bunio. Pomislio je na ono što želi u životu – uspjeh, priznanje, sigurnost – pokušavajući sve da ih opravda. A onda mu je kroz glavu proletelo da ti motivi nisu dovoljno dobri i da možda baš u njima leži odgovor na beznadežnost njegove situacije. Duboko je razmislio o svojim motivima, o prošloj sreći. Na kraju je odgovor došao sam od sebe. ,,U trenutku sigurnosti sam shvatio”, napisao je, ,,da; ukoliko su nečiji motivi pogrešni, onda ništa drugo ne funkcioniše, bez obzira na to čime se bavite. Dok god smatrate da služite druge, posao obavljate valjano. Kada počnete da brinete samo o tome kako ćete da udovoljite sebi, to više ne činite tako dobro – po zakonu neumoljivom poput gravitacije.” U šest sati popodne, poslednji recept nije morao dugo da čeka na ispunjenje. „Napišite svoje brige u pijesku”, pisalo je. Kleknuo je i komadom odlomljene školjke ispisao nekoliko riječi; zatim se okrenuo i otišao. Nikada se nije osvrnuo; znao je da dolazi plima. Duhovna obnova zahteva vrijeme. Dragi čitaoče pred tebe stavljam izazov da svakog jutra odvojiš vrijeme za refleksiju, razmišljanje i meditaciju sa Bogom. Takođe te izazivam da se jednom godišnje  povučeš u osamu na jedan dan, da razmisliš o pobudama i motivima, da razmisliš o smjeru tvog života. To je jedini način da izađeš iz kalupa u koji te svijet neprimjetno uvlači.

Užurbanst – ubica ljubavi
by

Užurbanst – ubica ljubavi

Jedan uspješan čovjek je pozvao svog mudrog prijatelja da bi od njega zatražio smjernice za svoj duhovi život. Kako da budem duhovno zdrav i snažan? Šta treba da uradim? Uslijedila je duga pauza. Naposlijetku, čovjek je rekao: „Moraš bespoštedno da eliminišeš užurbanost iz svog života.“ „Okej, to sam zapisao. Dobar savjet. Šta još treba da uradim?“ Ponovo duga pauza. „Nema ništa drugo. Moraš bespoštedno da eliminišeš užurbanost iz svog života“. Užurbanost je najveći neprijatelj duhovnog života danas. Karl Jung je rekao: „Užurbanost nije od djavola, užurbanost je djavo.“

Mi svi patimo od bolesti žurbe. Jedna od najvećih zabluda današnjeg vremena je da će nam žurba obezbjediti više vremena. Šezdesetih godina, Time magazin je objavio članak u kome su eksperti govorili „da će zbog napretka tehnologije u roku od dvadesetak godina doći do radikalnog smanjenja radnog vremena kao i da će ljudi odlaziti u penziju znatno ranije. Veliki izazov, rekli su, je šta će ljudi uraditi sa tolikim slobodnim vremenom.“ Ali četrdeset godina kasnije, niko ne smatra da je najveći izazov šta uraditi sa toliko slobodnog vremena. Mi živimo u svijetu brzine.

REDWOOD CITY, CA - JULY 29:  Josephine Hernandez hands a tray of drinks to a drive thru customer at a McDonald's restaurant July 29, 2003 in Redwood City, California.  McDonald's Corporation today reported record second quarter and first half U.S. sales spurred by enthusiasm for its new food offerings and improvement in food taste and service initiatives. Despite the significantly stronger U.S. sales, McDonald?s global profits fell 5 percent as sales in its restaurants in Europe and Asia remained flat.(Photo by Justin Sullivan/Getty Images)

Ljudi odlaze u McDonalds restorane ne zato što je tamo dobra hrana ili jeftina hrana već zato što je to brza hrana. Medjutim čak i kad su se otvorili restorani brze hrane, ljudi su još uvijek morali da parkiraju svoj auto, da udju unutra, naruče hrani i odnesu hranu do stola, što je oduzimalo puno vremena. Tako da smo izmislili, traku za automobile, da bi ljudi mogli da jedu u svom automobilu. Prosto je nevjerovatno koliko stvari mi radimo u automobilu često istovremeno. Mi jedemo naše sendviče, pričamo na telefon, slušamo radio, brijemo se, hranimo djecu, šminkamo se. Mi sve to radimo da bismo uštedjeli vrijeme.

Hajde da uradimo jednu malu dijagnostičku vježbu. Kako da znam da li bolujem od bolesti žurbe. Evo nekoliko simptoma.

-Progonjen si strahom da nema dovoljno sati u danu da uradiš sve što je neophodno

-Čitaš brzo, pričaš brzo a kad slušaš klimaš glavom brže da bi ohrabrio sagovornika da požuri

-Svaki put se nerviraš kad moraš da čekaš

-Na semaforu, ako postoje dvije trake i u svakoj po jedan auto, gledaš marku auta i osjenjuješ koji će auto brže krenuti

-U supermarketu brojimo koliko ljudi ima u kojem redu i množimo sa brojem stvari u korpi

-U slučaju teške bolesti, čak i kad stanemo u red pratimo osobu u drugom redu koja je stala na moje potencijalno mjesto. Ako sam ja prošao kasu a ona još čeka, ispunjen sa osjećanjem zadovoljstva. Pobijedio sam. Ukoliko drugi red ide brže od moga osjećam se loše.

-Zboravljam važne datume, propuštam važne sastanke

– Najozbiljniji znak užurbanosti je naša umanjena sposobnost da volimo. Ljubav i žurba su apsolutno nespojivi. Za ljubav je uvijek potrebno vrijeme, a to je ono što užurbani ljudi nemaju. Oni ne mogu da vole. Kad dodju kući poslije napornog dana, oni su ili preumorni ili preokupirani da bi voljeli one koji su im najbliži. I baš zato što ubija ljubav, žurba je veliki neprijatelj života. Užurbanost se u stvari nalazi u pozadini mnogih ljutnji i frustracija. Nastaviće se…

Bolest užurbanosti
by

Bolest užurbanosti

Karl Jung je rekao: „Užurbanost nije od djavola, užurbanost je djavo.“ Mi svi patimo od bolesti žurbe. Jedna od najvećih zabluda današnjeg vremena je da će nam žurba obezbjediti više vremena. Šezdesetih godina, Time magazin je objavio članak u kome su eksperti govorili „da će zbog napretka tehnologije u roku od dvadesetak godina doći do radikalnog smanjenja radnog vremena kao i da će ljudi odlaziti u penziju znatno ranije. Veliki izazov, rekli su, je šta će ljudi uraditi sa tolikim slobodnim vremenom.“ Ali četrdeset godina kasnije, niko ne smatra da je najveći izazov šta uraditi sa toliko slobodnog vremena. Mi živimo u svijetu brzine. Ljudi odlaze u McDonalds restorane ne zato što je tamo dobra hrana ili jeftina hrana već zato što je to brza hrana. Medjutim čak i kad su se otvorili restorani brze hrane, ljudi su još uvijek morali da parkiraju svoj auto, da udju unutra, naruče hrani i odnesu hranu do stola, što je oduzimalo puno vremena. Tako da smo izmislili, traku za automobile, da bi ljudi mogli da jedu u svom automobilu. Prosto je nevjerovatno koliko stvari mi radimo u automobilu često istovremeno. Mi jedemo naše sendviče, pričamo na telefon, slušamo radio, brijemo se, hranimo djecu, šminkamo se. Sve to radimo da bismo uštedjeli vrijeme. Hajde da uradimo jednu malu dijagnostičku vježbu. Kako da znam da li bolujem od bolesti žurbe? Evo nekoliko simptoma.

-Progonjen si strahom da nema dovoljno sati u danu da uradiš sve što je neophodno

-Čitaš brzo, pričaš brzo a kad slušaš klimaš glavom brže da bi ohrabrio sagovornika da požuri

-Svaki put se nerviraš kad moraš da čekaš

-Na semaforu, ako postoje dvije trake i u svakoj po jedan auto, gledaš marku auta i osjenjuješ koji će auto brže krenuti

-U supermarketu brojimo koliko ljudi ima u kojem redu i množimo sa brojem stvari u korpi

-U slučaju teške bolesti, čak i kad stanemo u red pratimo osobu u drugom redu koja je stala na moje potencijalno mjesto. Ako sam ja prošao kasu a ona još čeka, ispunjen sa osjećanjem zadovoljstva. Pobijedio sam. Ukoliko drugi red ide brže od moga osjećam se loše.

-Zboravljate važne datume, propuštate važne sastanke

-Najozbiljniji znak užurbanosti je naša umanjena sposobnost da volimo. Ljubav i žurba su apsolutno nespojivi. Za ljubav je uvijek potrebno vrijeme, a to je ono što užurbani ljudi nemaju. Oni ne mogu da vole. Kad dodju kući poslije napornog dana, oni su ili preumorni ili preokupirani da bi voljeli one koji su im najbliži.

(nastaviće se)